Питање "Да ли стратегије клађења функционишу?" тражи преглед без обећања о добитку. Стратегија клађења обећава ред тамо где влада случај, а у кладионици се много прича о системима који увек добијају. Истина је скромнија: добра стратегија не мења маржу кладионице, али држи улог под контролом и одлуке чини проверљивим. Преглед показује границе стратегије, пут до сопственог плана и разлог да се обећања о сигурној заради не схвате озбиљно.
Како направити стратегију клађења? Најпре се зада месечни износ чији губитак играч подноси без последица, а из њега се изводи улог по тикету. Затим се бирају лиге и спортови које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација. Следи избор опкладе: код појединачних парова и кратких тикета маржа је мања него код дугих комбинација. На крају се сваки тикет бележи са квотом, улогом и исходом, а после месец дана план се проверава према бројкама.
Како победити кладионицу? На дужи рок то успева малом броју играча, и то онима који траже грешке у квотама, држе строге евиденције и прихватају да ће им кладионица ограничити налог ако стално добијају. Како зарадити на кладионици није питање трика, већ тачности процене и величине марже: кад играч процењује исто као кладионица, маржа са сваког тикета узима део улога. Већини играча реалан циљ је забава са унапред задатим трошком, а не зарада, и без враћања изгубљеног.
Стратегија клађења је скуп правила која играч постави пре првог тикета: такмичења на која се клади, врсте опклада, висина улога и тренутак када престаје. Да ли стратегије клађења функционишу зависи од тога шта се од њих очекује. Ниједна не мења опкладу са негативним очекивањем у добитну, јер је маржа уграђена у сваку квоту. Оно што стратегија стварно даје јесте дисциплина: мање импулсивних тикета, улози у оквиру буџета и евиденција на основу које се види шта ради, а шта не.
Као износ који играч може да изгуби без икаквих последица. Од њега се затим рачуна улог по тикету.
Квота, улог и исход сваког тикета. Без тих бројева план не може да се провери, па стратегија остаје само осећај.
Маржа остаје у свакој квоти, па јурење губитка само повећава трошак. Реалан циљ за већину играча је забава са унапред одређеним трошком.
Пауза прекида импулсивне тикете и даје време да се план упореди са евиденцијом пре него што се настави са истим улогом.
Фиксан улог држи трошкове у оквиру буџета и спречава импулсивне скокове, а евиденција са истим улогом јасније показује шта ради, а шта не.
Само оне које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација из целе понуде.