Kako napraviti strategiju klađenja? Najpre se zada mesečni iznos čiji gubitak igrač podnosi bez posledica, a iz njega se izvodi ulog po tiketu. Zatim se biraju lige i sportovi koje igrač zaista prati, jer znanje o timovima vredi više od nasumičnih kombinacija. Sledi izbor opklade: kod pojedinačnih parova i kratkih tiketa marža je manja nego kod dugih kombinacija. Na kraju se svaki tiket beleži sa kvotom, ulogom i ishodom, a posle mesec dana plan se proverava prema brojkama.
Kako pobediti kladionicu? Na duži rok to uspeva malom broju igrača, i to onima koji traže greške u kvotama, drže stroge evidencije i prihvataju da će im kladionica ograničiti nalog ako stalno dobijaju. Kako zaraditi na kladionici nije pitanje trika, već tačnosti procene i veličine marže: kad igrač procenjuje isto kao kladionica, marža sa svakog tiketa uzima deo uloga. Većini igrača realan cilj je zabava sa unapred zadatim troškom, a ne zarada, i bez vraćanja izgubljenog.
Strategija klađenja je skup pravila koja igrač postavi pre prvog tiketa: takmičenja na koja se kladi, vrste opklada, visina uloga i trenutak kada prestaje. Da li strategije klađenja funkcionišu zavisi od toga šta se od njih očekuje. Nijedna ne menja opkladu sa negativnim očekivanjem u dobitnu, jer je marža ugrađena u svaku kvotu. Ono što strategija stvarno daje jeste disciplina: manje impulsivnih tiketa, ulozi u okviru budžeta i evidencija na osnovu koje se vidi šta radi, a šta ne.