На "Како направити стратегију клађења?" одговара преглед без обећања о добитку. Од стратегије се очекује ред у игри случаја, а по кладионицама круже приче о системима који никад не губе. Стварност је скромнија: стратегија не брише маржу, али улог држи у границама, а одлуке чини мерљивим. Овај преглед објашњава шта стратегија може, а шта не може, како се прави сопствени план и зашто обећања о сигурној заради не треба схватити озбиљно.
Како направити стратегију клађења? Прво се одреди месечни износ који играч може да изгуби без последица, па се од њега рачуна улог по тикету. Затим се бирају лиге и спортови које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација. Трећи корак је врста опкладе: појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу од дугих комбинација. Сваки тикет се записује са квотом, улогом и исходом, па се после месец дана план мери бројкама.
Шта значи сигурица? Кладионички жаргон тако зове тикет или пар који наводно не може да падне, најчешће уз ниску квоту или „дојаву“ о намештеном мечу. Сигурица је мит: фаворит са квотом 1,20 по сопственој квоти губи приближно једном у шест мечева, а низ таквих парова ризик само множи. Понуде плаћених дојава и намештених утакмица су по правилу превара, а учешће у намештању утакмица је кривично дело. Сигурнија од сваке сигурице је граница улога коју играч не прелази.
Стратегија клађења је скуп правила која играч постави пре првог тикета: такмичења на која се клади, врсте опклада, висина улога и тренутак када престаје. Да ли стратегије клађења функционишу зависи од тога шта се од њих очекује. Ниједна не претвара опкладу са негативним очекивањем у добитну, јер кладионица у сваку квоту уграђује маржу. Оно што стратегија стварно даје јесте дисциплина: мање импулсивних тикета, улози у оквиру буџета и евиденција на основу које се види шта ради, а шта не.
Квота, улог и исход сваког тикета. Без тих бројева план не може да се провери, па стратегија остаје само осећај.
Не постоји. Фаворит са квотом 1,20 по самој квоти губи отприлике сваки шести пут, а плаћене дојаве о намештеним утакмицама су по правилу превара.
Појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу, док се код дугих комбинација маржа сваког пара гомила на истом улогу.
Као износ који играч може да изгуби без икаквих последица. Од њега се затим рачуна улог по тикету.