Na "Kako napraviti strategiju klađenja?" odgovara pregled bez obećanja o dobitku. Od strategije se očekuje red u igri slučaja, a po kladionicama kruže priče o sistemima koji nikad ne gube. Stvarnost je skromnija: strategija ne briše maržu, ali ulog drži u granicama, a odluke čini merljivim. Ovaj pregled objašnjava šta strategija može, a šta ne može, kako se pravi sopstveni plan i zašto obećanja o sigurnoj zaradi ne treba shvatiti ozbiljno.
Kako napraviti strategiju klađenja? Prvo se odredi mesečni iznos koji igrač može da izgubi bez posledica, pa se od njega računa ulog po tiketu. Zatim se biraju lige i sportovi koje igrač zaista prati, jer znanje o timovima vredi više od nasumičnih kombinacija. Treći korak je vrsta opklade: pojedinačne opklade i kraći tiketi imaju manju maržu od dugih kombinacija. Svaki tiket se zapisuje sa kvotom, ulogom i ishodom, pa se posle mesec dana plan meri brojkama.
Šta znači sigurica? Kladionički žargon tako zove tiket ili par koji navodno ne može da padne, najčešće uz nisku kvotu ili „dojavu“ o nameštenom meču. Sigurica je mit: favorit sa kvotom 1,20 po sopstvenoj kvoti gubi približno jednom u šest mečeva, a niz takvih parova rizik samo množi. Ponude plaćenih dojava i nameštenih utakmica su po pravilu prevara, a učešće u nameštanju utakmica je krivično delo. Sigurnija od svake sigurice je granica uloga koju igrač ne prelazi.
Strategija klađenja je skup pravila koja igrač postavi pre prvog tiketa: takmičenja na koja se kladi, vrste opklada, visina uloga i trenutak kada prestaje. Da li strategije klađenja funkcionišu zavisi od toga šta se od njih očekuje. Nijedna ne pretvara opkladu sa negativnim očekivanjem u dobitnu, jer kladionica u svaku kvotu ugrađuje maržu. Ono što strategija stvarno daje jeste disciplina: manje impulsivnih tiketa, ulozi u okviru budžeta i evidencija na osnovu koje se vidi šta radi, a šta ne.
Kvota, ulog i ishod svakog tiketa. Bez tih brojeva plan ne može da se proveri, pa strategija ostaje samo osećaj.
Ne postoji. Favorit sa kvotom 1,20 po samoj kvoti gubi otprilike svaki šesti put, a plaćene dojave o nameštenim utakmicama su po pravilu prevara.
Pojedinačne opklade i kraći tiketi imaju manju maržu, dok se kod dugih kombinacija marža svakog para gomila na istom ulogu.
Kao iznos koji igrač može da izgubi bez ikakvih posledica. Od njega se zatim računa ulog po tiketu.